ПТИЦЕ

Пролеће је. Птице селице су се вратиле у наш град. Ласте, Мила и Лила су нам цео дан препричавале њихов пут. Оне су најбоље другарице.

Велики део пута су се играле. Оне обожавају да се тркају. Јуриле су једна другу. Мислећи да знају пут, отишле су на потпуно другу страну од својих пријатеља. Изгубиле су се. Дуго времена, Мила и Лила, тражиле су своје јато. Убрзо, наишле су на једну велику шуму у којој је био широки поток. Јако жедне, одмах су полетеле ка њему. Међутим чим су попиле воду, огроман сиви орао је почео да их јури. Како су у свом јату биле најбоље у игри жмурке, лако и брзо су успеле да се сакрију. Шћућурене у неком жбуну дуго су чекале да та страшна грабљивица одустане. Тад је Мила рекла да треба да нађу гнездо а Лила да треба да нађу храну. Договориле су се да ће свака урадити задатак за који мисли да је паметнији. Тако су пред ноћ имале и гнездо и храну. Ипак, и даље преплашене никако нису могле да заспу. Тада им је пришла једна добра стара сова и рекла да се не плаше и да ће их она пазити у току ноћи. Тако су се ушушкале поред ње и заспале. Ујутру су наспаване наставиле свој пут. Дошле су до друге државе. Успеле су да се распитају где је пут за Београд. На врху једне зграде била је шарена продавница у којој су ствари куповале и продавале птице. Мила и Лила су у тој радњи купиле птицомобил. Биле су много срећне. Уз помоћ птицомобила могле су брзо и забавно да путују. Преко њега су добиле јато рода, с којим су летеле до Београда. Мила је свакој роди завиривала испод крила да би видела да ли случајно носе бебе.

Убрзо су их роде одвеле до Београда, где их је сачекало њихово јато. Биле су веома срећне. Све њихове другарице, пожелеле су да имају тако велики авантуру као Мила и Лила. Зато су написале књигу у којој су описале целу своју авантуру. Прича је била написана на кори дрвета на ком су имале гнездо у току њихове авантуре. Назвале су је „Необична пустоловина две обичне ласте“.